Ко то тамо ћумура ?

Милорад Додик и Борис Тадић, наша верзија Лолека и Болека, своје јучерашње дозе сликања за медије су испунили у Вишеграду граду, којег су у 21.вијек увели „ћиром“.

Познати љубитељи свега на парни погон, (пара врти гдје бургија неће) том приликом су изразили наду да значај ове ускотрачне и ускоинтересне пруге није само симболички, већ да ће допринијети и развоју туризма и наравно, отварању нових радних мјеста.

Ресурси за ова очекивања реално постоје: имамо беспосленог и доконог народа који не зна шта би са собом и који воли да га возају, а имамо и ћумура којег свакодневно производи Рајко Васић.

Борис Тадић је у усхићењу изјавио да има још много заједничких пројеката са својим „другом Милетом“, који повезују људе са ове и оне стране Дрине, и да ће тако бити све док они обављају своје мандате.

Цијена овог пројекта ? Ситница…само 12 милиона, иако на овој прузи, за разлику од градишког аутопута,  постоји чак девет тунела, 12 мостова и 6 километара потпорних зидова.

Друг Миле је, уобичајено, и грађанима Вишеграда обећао бар један аутопут, за једно пет до десет година,  при чему се логично подразумијева да он и његов друг и тада обављају своје мандате.

У једној таквој (не дај Боже) ситуацији, очекивања оваквих возовођа би била да нам у  тих десет година Борис Тадић коначно врати Турке којих неће имати ко да се пожели, јер ће сви друмови Српске бити прекривени мрежом Додикових започетих  и недовршених аутопутева, а два другара ће јездити „Плавим возом“, и то свако својим.

Сва срећа, па се у октобру стиже на ранжирну станицу која ће једног од два ратна друга преусмјерити на слијепи колосијек, а од чега га неће избавити ни „ћорава кутија“.