Декларација о економском развоју и социјалној правди у РС

Дубоко забринути економским назадовањем и растом сиромаштва,
Потпуно свјесни највеће важности економске стабилности по Републику Српску, Опредељени за међуљудску, међугенерацијску солидарност и за социјалну правду, Осјећајући одговорност за будућност српског народа и његову економску одрживост на овим просторима, У складу са Чланом 17. Статута Скупштина Српске радикалне странке Републике Српске, одржане у Бања Луци 27.12.2009.год. доноси:

ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ И СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

1. Евидентан буџетски дефицит, пад бруто домаћег производа, неповољан спољно-трговински дефицит праћен падом извоза, повећана јавна потрошња у односу на ниво бруто домаћег производа, угроженост редовности и смањење износа стечених и социјалних давања, пад директних страних инвестиција, повећан број незапослених и пензионера, најављена поскупљења, итд. указују на лоше управљање привредом и финансијама Републике Српске и мимо утицаја глобалне и економске и финансијске кризе.
Садашња владјућа коалиција преузела је власт у моменту када је забиљежен буџетски суфицит, када је уведен порез на додату вриједност који је изнимно повећао приход од индиректних пореза у буџету, те су капитализовали приватизацију Телекома Републике Српске. То значи да су имали шансу да избјегну све негативне ефекте свјетске економске и финансијске кризе рационалном и стратешки осмишљеном економском политиком. Нажалост, стање је много горе него што се званично приказује о чему постоје докази у анализама релевантних, независних свјетских институција, што је видљиво голим оком и представља  најбољи деманти слике која свакодневно долази из режимских медија блиских актуелној власти. До реализације обећаних капиталних пројеката није дошло, а буџет се крпи кредитима од ММФ-а и свјетске банке.

2. Суочени смо са потпуним економским колапсом Републике Српске, што је посљедица једним дијелом глобалне кризе, а другим дијелом апсолутним нечињењем актуелне власти да се економске и социјалне прилике поправе. Већ четири године, умјесто реализације конкретне стратегије у развој привредног сектора, ми смо затрпани обманама, фразама, слаткоријечивим обећањима и бесмисленим пројектима које извршна власт пласира у јавности. Никаквог реалног помака у сектору економије нема, а тренд стагнације је попримио такве размјере које се испољавају кроз буџетски дефицит и дефицит у фондовима ПИО и здравственог осигурања што за посљедице има смањивање плата и даље сиромашење становништва. Умјесто инвестиција у привреду и стварања нових вриједности, а самим тим и отварања нових радних мјеста, ми се налазимо пред кулминацијом опште беспослице. Све пројекције говоре да ће идућа година у економској и социјалној сферу били драматична, али реалног одговора режима на те изазове нема. Чињеница да су олако и потпуно неоправдано трошена средства од приватизације у секторе који не гарантују привредни оправак, додатно је оптеретила сваки покушај осмишљавања стратегије за излазак из садашњег стања.
Посебно је забрињавајуће и недопустиво што се средства са рачуна посебних намјена користе незаконито, а средства од продаје Телекома и приватизације путем Инвестиционо-развојне банке додјељују по страначком, родбинском и ортачком основу.

3. Српска радикална странка Републике Српске сматра да је најхитније потребно зауставити негативне економске тенденције и потом, на реалној стратегији, кренути у правцу лаганог, али стабилног економског опоравка земље. У том контексту треба ангажовати сам расположиви стручни потенцијал, јер политичка увјерења у оваквим околностима немају никакву важност. Израда и реализација стратегије економске стабилности Републике Српске мора бити рађена у синергији извршне власти и стручне јавности, а задатак политике је да одлучно стане иза тог пројекта потпуно свјесна да друге алтернативе том пуну нема.

4. У Републици Српској је неопходно покренути нови инвестициони циклус и тој пракси се не треба либити од капиталног учешћа државе. Укупан финансијски потенцијал остварен приватизацијом, као и намјенска буџетска средства, треба да буду пласирана у развој оних сектора у којима постоје природни ресурси наше земље. Енергетика, шумарство, аграр и прерађивачке дјелатности, наслоњене на те потенцијале морају бити развојна база и фокус свих инвестиција у наредном периоду.  Стварање амбијента за инострана улагања и охрабривање домаћег предузетништва намеће се као апсолутна нужност у процесу стабилизације економског стања, које може ићи искључиво кроз инвестиције у производне дјелатности, што би за посљедицу имало отварање нових радних мјеста и остваривање реалних прихода из којих би се стабилизовао буџет Републике Српске и општина, фондова ПИО и здравственог осигурања.
Упоредо са овим потребно је дефинитивно извршити темељиту ревизију приватизацију у Републици Српској и усвојити закон о одузимању незаконито стечене имовине, укључујући и ону која је изнесена ван граница Републике Српске.

5. Српска радикална странка Републике Српске прокламује пуну запосленост радно способног становништва у Републици Српској, као приоритетни циљ. То је процес који је орочен десетљећем, али смо спремни да се усудимо на први корак ка његовој реализацији. Садашње кризно стање треба препознати као шансу да негативне процесе усмјеримо у супротном правцу, јер друге алтернативе нема. Неопходно је растеретити привреду Републике Српске од разних непотребних и превисоких пореских оптерећења и доприноса, обезбиједити већа средства за подстицај у области пољопривреде и за извозно оријентисана предузећа, заштити бројним мјерама домаћу прије свега пољопривредну и извозно оријентисану производњу коначно је потребно преиспитати концепт приватизације државног капитала у предузећима у правцу јачања радничког дионичарства, провести ревизију додијељених концесија на природна богатства због слабих ефеката по том основу и увести мање стопе ПДВ-а за основне прехрамбене животне намирнице, лијекове, уџбенике, штампу, дјечије потребштине и репро материјал за пољопривреду. Гломазна и некорисна бирократија мора постепено бити смањена, а њена ефикасност повећана тако да се из јавног сектора запослени премјештају у пословни сектор његовим јачањем. Императив смањења администрације не може се постићи једноставним одпуштањем како не би дошло до већег социјалног удара, али јачањем привреде која би преузимала један дио администрације на законит начин и ефикасном селекцијом смањио би се и овако велик терет броја и плата јавне управе на привреду и становништво у цјелини. Самим тим ослобађају се средства која се, онда, усмјеравају у истраживање и развој, инвестиције и друге корисне активности.

6. Здравство у Републици Српској је оптерећено бројним проблемима почев од нерационалне шеме болничких капацитета, гломазног и неефикасног административног апарата, лоше кадровске структуре здравствених радника и материјално техничке опремљености, незавршених клиничких центара у Бања Луци и Источном Сарајеву и бројних других.
За рјешавање проблема области здравства потребно је извршити рационализацију болничких капацитета тако да се избјегне непотребно дуплирање истих те их ускладити према територију и броју становника који гравитирају према одређеним болницама, побољшати квалитет рада здравствених радника кроз додатну едукацију при чему треба нарочито инсистирати на превенцији незаразних масовних оболења (кардио-васкуларне болести, малигне болести и дијабетес), инсистирати на завршетку клиничког болничког центра у Бања Луци као водећег у области здравства те увести нове дисциплине (кардио хирургију, радио терапију), те на тај начин смањити трошкове лијечења у иностранству, ревидирати број и структуру немедицинских радника запослених у здравству, провјерити евентуалне бенефите од увођења концепта породичне медицине те у сарадњи са медицинским факултетом извршити додатну обуку љекара породичне медицине.
Провођењем ових мјера уштедјела би се значајна финансијска средства што би омогућило да умјесто декларативне уведемо стварну бесплатну здравствену заштиту за најугроженије категорије становништва (дјеца, омладина до завршетка школовања, труднице, инвалиди, незапослени борци,  пензионери) чиме би се поправио значајно материјални положај здравствених радника и омогућило стручно и технолошко напредовање у здравственом систему Републике Српске.
Издвајања за квалитетну здравствену заштиту, стабилну исплату пензија и могућност да прате ниво просјечне плате те други социјални трансфери за најугроженије и њихову заштиту нису могући без несметаног функционисања привреде и реформи проведених у области пензионог система и здравствене заштите. Ојачана привреда која ће донијети већи број радних мјеста повећаће у првом кораку прилив средстава у фонд ПИО те самим тим неће доводити до сталног повећања гранта за ове намјене у буџету Републике Српске. Само јака привреда и праведнија расподјела средстава може обезбједити континуиране трансфере социјално најугроженијим од општина до буџета Републике Српске. Међутим, паралелно се мора провести реформа пензионог система са увођењем другог и трећег стуба и раздвајањем стечених права и по том основу пензија и других давања које би се финансирале из буџета Српске и стварних права остварених по основу пуног радног стажа који би се финансирао из фонда ПИО.

7. Посебну пажњу треба посветити људским ресурсима и у том смислу Српска радикална странка Републике Српске оцјењује да реформа образовног сектора у складу са „болоњском декларацијом“ није дала очекиване резултате. Укупан систем високог образовања, укључујући енорман број приватних факултета довео је до хиперпродукције диплома без правог покрића. Неопходно је извршити анализу и усклађивање квалитета кадрова који излазе из високог образовања са потребама пројектованог економског развоја.  Посебну пажњу треба посветити најталетнованијим кадровима у које држава, кроз омогућавање врхунског школовања, инвестира на најбољи могући начин.

8. Стање у социјалној сфери друштва драматично је погоршано у периоду транзиције а додатно усложњено глобалном економском кризом, небригом актуелних власти и одсуством политичке воље да се суочи са последицама и узроцима оваквог стања. Средњи сталеж друштва практично је уништен у периоду транзиције а на дјелу је оштра поларизација између мањине новопечених капиталиста и огромне већине становништва кјоја је у сфери борбе за егзистенцијални опстанак.

9. Република Српска мора направити националну стратегију борбе против сиромаштва и ријешавању овог проблема приступити системски кроз институције система јер је ријеч о таквом друштвеном проблему који тражи деценијски ангажман државе али и друштва у цијелини. У том контексту неопходно је афирмисати солидарност  као категорију значајну за све нивое од породице до најшире друштвене заједнице и на тај начин хуманизовати односе унутар заједнице.

10. Социјална политика у цијелини мора бити заснована на економској снази Републике Српске и у том сегменту морају бити заступљени сви којима је брига друштва неопходна. Предуслов рационалној реализацији социјалне политике јесте законски оквир који ће елеминистати сваку могућност злоуботребе права на уштрб оних којима је брига друштва неопходна. Апсолутно је нужно извршити темељну реформу система пензијског осигурања као и система здравственог осигурања у Републици Српској. Нема времена за одлагање ових државних послова јер смо суочени са урушавањем пензијског фонда а досадашња пракаса фонда здравства учинила је здравствене услуге неприступачним највећем дијелу социјално угрожене популације. Пензије треба, најзад, довести на ниво који неће бити социјална помоћ већ ће имати ону вриједност која ће омогућити живот на нивоу људког достојанства и у трећој животној доби а примарна здравствена заштита мора бити доступна свима на исти начин и под истим условима.

11. Највећу пажњу и бригу треба посветити борцима, породицама погинулих бораца и инвалидима отачбинског рата, стабилизовати и гарантовати остварење њихових права по основу учешћа у рату на основу темељне ревизије која је нужан предуслов за обезбјеђивање материјалне сигурности. У циљу рјешавања животних проблема незапослених демобилисаних бораца војске Републике Српске неопходно је обезбједити бесплатну здравствену заштиту за њихове породице и формирати фонд за помоћ и запошљавање незапослених демобилисаних бораца. У односу према овом дијелу наше популације саджан је и наш однос према Републици Српској и онима који су је стварали.

12. Коначно се мора формирати на нивоу БиХ фонд за правичну надокнаду уништене имовине, распустити колективни центри и алтернативни видови становања у којима и након 14 година од завршетка рата живе избјегла и расељена лица. Избјеглицама која су одлучила да живе у Републици Српској власти Републике Српске морају помоћи као и Србима који су се вратили у општине на простору ФБиХ. Протјерани Срби из Хрватске не смију имати положај грађана другог реда као до сада по којем остају без своје имовине у Републици Српској и Хрватској.

13. Нужно је успоставити фонд за породице са петоро-шесторо и више дјеце за њихово школовање истамбено збрињавање, фонд треће и четврто дијете и на тај начин запријечити даљи продор бијеле куге у нашем народу. Брига друштва за повећањем наталитета и поправљањем демографске структуре мора бити стална и темељна са таквим гаранцијама друштва које ће охрабрити нове генерације да на треће и четврто дијете гледају као на људску срећу а не материјално оптерећење.

14. Недопустив процес одласка младих из Републике Српске, а посебно најобразованијих и дефицитарних кадрова потребних привреду и друштву, одраз је небриге власти према младима и њиховим основним животним потребама. Овај процес се мора зауставити стварањем могућности за њихово стипендирање, волонтирање, запошљавање, стамбено збрињавање и укључивање у све облике политичког, друштвеног, економско-социјалног, културно-забавног и спортског живота.

15. Република Српска мора да се суочи са прљавим лицем глобализације и свим искушењима са којима се као друштво морамо суочити. У том контексту као приоритет намеће се борба против наркоманије, проституције и алкохолизма која изискује организовани мултидисциплинарни приступ и ангажман свих потенцијала друштва. Национална стратегије борбе против наркоманије, проституције и алкохолизма  изискују темељан превентивни приступ али и специјализоване установе за лијечење од болести зависности. На жалост, проблем наркоманије, проституције и алкохолизма  дотиче младе генерације средњошколске омладине и студентске популације, дакле онај сегмент друштва који је најдрагоцјенији. Због таквих неповољних околности нужно је формирати институције на републичком нивоу које би се бавиле овим проблемом, координирале рад других институција које су дијелом везане за ову проблематику и реализовале стратегију борбе против овог друштвеног зла.

Бањалука  27. 12.2009.год.