Декларација  „Ево руке“

Опредијељени за поштовање  и доследну примјену Дејтонског мировног споразума, свјесни неопходност  и јачања инструмената правне државе, поштовања Устава и закона, и потребе успостављања повјерењау институције система,  констатујући општу стагнацију у Републици Српској  и БиХ, забринути сталним продубљивањем међунационалних антагонизама, уочавајући економско назадовање и раст социјалних тензија, крајње забринути моралним суновратном и степеном корумпираности у свим друштвеним сферама, у складу са осјећањем сопствене политичке одговорности Статутом и Програмском орјентацијом странке, Српска радикална странка Републике Српске  на сједници Главног одбора, одржаног у недјељу, 21. јуна 2009. године, доноси:

ДЕКЛАРАЦИЈУ
О ОПШТЕМ  СТАЊУ  У  РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И БиХ

1. Босна и Херцеговина је безнадежно изгубила посљедње три године у остваривању основног циља – прикључење Европској унији. Суштинске реформе друштва су блокиране, економске и социјалне прилике су драстично погоршане, а укупни односи у функционисању владајуће коалиције у БиХ оптерећени сталним трвењима, неповјерењем и међусобним оптужбама. Производња политике нетрпељивости и сукоба паралисала је ионако некомпететну извршну власт која је БиХ довела на прву позицију у региону по корупцији и посљедњу у процесу интегрисања у Европску унију.  Искуство са досадашњом владавином коалиције заклетих националиста из Федерације  БиХ  и лажних  социјалдемократа из Републике Српске показало је да будућа власт на нивоу БиХ треба  бити формирана на стратешким програмским циљевима, а не на простом збиру страначких предводника и интереса .

2. Српска радикална странка Републике Српске констатује да је авантуристичка политика владајућег режима СНСД-а, Републику Српску вратила у вријеме средњовјековних деспотија. На дјелу је потпуно урушавање моралних вриједности, а корупција је уведена као основни инструмент и стандард у функционисању друштва. Стручност, способност, честитост, замијењена је само једним критеријем – оданости вођи. У условима економске дезоријентације, олако датих обећања, раста незапослености, неподношљиве социјалне обесхрабрености, процвата корупције и непотизма, највећи дио нашег становништва данас живи у свакодневној грчевитој борби да обезбиједи минимум услова за преживљавање, у безнађу и без перспективе да ће бити боље. На власти су они који су политику схватили као пречицу до огромног материјалног богаства. Без икаквих скрупула не признајући Бога, а не бојећи се закона, владајућа олигархија у окружењу страначких дворјана и фамилија, свакодневно нам демонстрира бахато расипништво и вулгарну девастацију јавних прихода и добара. Овакаво стање је апсолутно неодрживо, јер срозава институције друштва, подрива основне етичке вриједности и, у крајњем исходу, пријети нестанком Републике Српске, као организованог друштва ослоњеног на цивилизацијске стандарде и европску праксу у њиховој примјени.
СРС Републике Српске   решење види у промјенама  свијести и власти која би одговорним понашањем према народу и Репшублици Српској, грађанима обезбиједила да свако живи од свог знања и рада и да свако буде једнак пред законом .
Ово се може постићи домаћинским односом у кориштењу природно-географских и људских ресурса и потенцијала којима Република Српска  располаже, правичном и равномјерном регионалном развојном политиком и пуном запосленошћу радно способног становништва, што подразумијева солидарност и бригу о онима који су Републику Српску  стварали, посебно незапосленим борцима, ратним војним инвалидима, породицама погинулих и несталих бораца, избјеглицама, пензионерима, социјално најугроженијима, болеснима и младима.

3. Суштинска вриједност Дејтонског споразума је у чињеници да је обезбиједио мир, али и ударио темеље унутрашњег уређења БиХ, која  је састављена од два ентитета Републике Српске  и Федерацје БиХ. Због темељне важности тог документа, који су гаранцијама поткријепиле велике силе, промјене Устава БиХ не могу бити ексклузивна тема уске групе политичких представника нити се о њему може одлучивати по парламентраним комисијама. Одлука о новим уставним рјешењима мора бити донијета плебисцитарно израженом вољом грађана на референдуму чиме би се на најдемократскији начин верификовала воља грађана за предложена уставна рјешења. Полазна тачка сваке уставне промјене у БиХ мора да буде двоентитетско уређење и загарантоване слободе и права народа, ентитета и грађана.  БиХ је једино  могућа као заједничка држава три конститутивна народа и два равноправна ентитета договорена у Дејтону што подразумијева задржавање механизама  заштите виталних националних интереса народа и ентитета.  Република Српска је конститутивни дио БиХ, као и што је српски народ, конститутивни народ у БиХ. Та конститутивност произилази из чињенице да је српски народ у историјском развоју БиХ дао немјерљив допринос и огромне жртве. Не постоји ниједно рационално историјско оправдање да Срби БиХ не сматрају својом државом уз легитимно исказивање интереса за њен будући друштвени и економски развој. Свако будуће уставно рјешење мора садржавати уграђене механизме који ће гарантовати слободу и безбједност сваком од конститутивних народа, као и грађанске слободе које произилазе из конвенција које се примјењују унутар Европске уније. Евентуалне промјене Устава БиХ  су прилика да се дефинитивно одреде надлежности неопходне за функционисање БиХ као будуће чланице Европске уније и ентитета као конститутивних елемената БиХ. Потпуно су неприхватљиви покушаји  унитаризације БиХ и захтјеви за укидање ентитета,  као и захтјеви за додатном  централизацијом  и концентрацијом надлежности на нивоу БиХ, јер тај процес води у стварање непроходног и скупог бирократског апарата умјесто ефикасне и јефтине државне администрације.
Формирање нових институција БиХ  под плаштом европских интеграција без сагласности НС Републике Српске  није прихватљиво, и у суштини представља континуитет политике да се другим средствима остваре ратни циљеви муслиманске политичке елите .
Стално оспоравање Републчике Српске, њених институција, надлежности и воље српског народа даје у складу са одредбама међународног права и повељама Уједињених народа могућност да Република Српска и српски народ   своју политичку будућност и уставно правни статус  одреди непосредним изјашњавањем грађана Републике Српске путем референдума .

4.  Од суштинског је значаја реформисање друштва убрзаном динамиком да би се надокнадио заостатак који БиХ има у односу на друге земље Западног Балкана у процесу придруживања Европској унији. Неприхватљива је досадашња пракса да се реформама приступа по диктату Европске уније, а не због сопствене потребе БиХ да се трансформише у правцу европских стандарда. Из тога се стиче погрешан утисак да је више стало Бриселу да БиХ постане чланица ЕУ, него самим грађанима БиХ. Разлог томе лежи у чињеници да је неодговорна власт у БиХ, као трансмисија између воље грађана и Европске уније, констатно ометала и успоровала процес убрзане трансформације друштва. Такво стање је посљедица оне политике која је форсирала групне или страначке интересе изнад интереса најшире друштвене заједнице.

5.  Имајући у виду да чланство у било ком војном савезу има далекосежне посљедице, Српска радикална странка Републике Српске  сматра неприхватљивим да се о тако деликатном питању одлучује у поједним страначким врхушкама или другим центрима институционалне или параинституционалне моћи. Свака одлука о приступању БиХ неком војном савезу, укључујући НАТО алијансу, захтјева референдумско изјашњавање грађана што је била пракса и у многим земљама које су постале чланице НАТО-а . У том случају иза такве одлуке стајаће већинско опредјељење грађана и искључиће ризик да било која власт на сабе преузме одговорност за посљедице таквих одлука.
СРС Републике Српске  сматра да је за БиХ  војна неутралност и потпуна демилитаризација  једино у интересу народа и грађана који у њој живе.

6. Већ дужи низ година постојање Канцеларије високог представника деградира зрелост БиХ друштва. Свако даље туторство и протекторат над БиХ баца сумњу на јавно изражену спремност Европске уније да подржи и помогне пријем БиХ у пуноправно чланство. Неславна ОХР-ова пракса драконског кажњавања људи и институција, без суда и закона, показала се потпуно контрапродуктивном и у супротности са темељним демократским принципима саме Европске уније. Та пракса је показала да и ОХР није имун на злоупотребе и инструментализацију што је за посљедицу имало кориштење те међународне организације у дневнополитичким обрачунима локалних политичких олигархија. При томе је од суштинске важности да Република Српска  и БиХ имају  мисију Европске уније која ће бити партнер политичким одговорним домаћим субјектима на реализацији заједничког циља са минимумом међусобних турбуленција и максималном ефикасношћу. Крајње је вријеме да се Канцеларија високог представника трансформише у Канцеларију специјалног представника Европске уније те да се тим чином ван снаге ставе све бесмислене и наметнуте одлуке бивших високих представника које су у сукобу са одредбама међународног права којима се гарантују елементарна људска, грађанска и политичка  права  и слободе.
7.  Српска радикална странка РС позива све политичке странке са сродним програмским циљевима  на заједничко политичко дјеловање с основним циљем да демократским средствима обезбиједимо политичку, економску и социјалну стабилност, владавину права и бољи живот за све народе и грађане , што подразумијева свргавање актуелног режима оличеног  у самовољи једног човјека, демократским путем вољом  грађана израженом на изборима, а никако мјерама ОХР-а и притисцима извана. Апелујемо на невладине организације, синдикате, струковна удружења и демократску јавност да заједно пружимо отпор корумпираним властодржцима, бахатости и примитивизму, који нас као таоце њихове похлепе и властољубља држе у изолацији на маргинама европске цивилизације и испод прага људског достојанства.

Бања Лука 21.јуна 2009. год.